BRIKS: Pogled u Svetsku Ekonomsku Transformaciju

04 Jan BRIKS: Pogled u Svetsku Ekonomsku Transformaciju

Svetski ekonomski pejzaž neprestano evoluira, a jedan od najupečatljivijih igrača u ovom globalnom preobražaju je grupa zemalja poznata kao BRIKS. Sa dolaskom 2024. godine, ovaj ekskluzivni savez je dobio nove članove. Ovaj članak će vas provesti kroz osnove BRIKS-a, razumevanje njihovog porekla, ciljeva i uticaja na globalnu ekonomiju. Sa iza scene analizom, istražićemo zašto 40 zemalja izražava želju da im se pridruži, ali istovremeno bacamo svetlo na izazove sa kojima se suočava ova ekskluzivna grupa. Dobrodošli u fascinantan svet BRIKS-a, gde ekonomski giganti preuzimaju vrh globalne moći.

Kako je nastao BRIKS?

Godina je bila 2001, a ekonomista iz investicione banke Goldman Sachs, Džim O’Nil, izneo je viziju koja će promeniti globalnu ekonomsku dinamiku. Osmislio je akronim “BRIK” za četiri zemlje koje će postati ključni igrači u svetskom ekonomskom poretku: Brazil, Rusija, Indija i Kina. O’Nil je prepoznao da su ove zemlje velike, sa srednjim primanjima i istovremeno predstavljaju ekonomije ubrzanog rasta. Njegova vizija nije bila samo prosta pretpostavka; on je hrabro predvideo da će do 2050. godine postati vodeće svetske ekonomije. Ova predviđanja su postala stvarnost kada su se ove četiri zemlje udružile 2006. godine, formirajući grupu poznatu kao BRIK. Pridruživanjem Južne Afrike 2010. godine, BRIKS je postao kompletna i uticajna sila na svetskoj ekonomskoj sceni. Ova jedinstvena unija nije samo rezultat ekonomske snage, već i ambicije da se oblikuje nova era u međunarodnim odnosima i finansijama.

BRIKS u Brojkama: Impresivne Statistike Jedne Ekonomije u Usponu

Da bismo bolje razumeli uticaj i značaj BRIKS-a u globalnoj ekonomiji, pogledajmo nekoliko statističkih podataka koji otkrivaju njihovu impresivnu ekonomsku težinu:

• 26,7% ukupne svetske površine: Ova brojka naglašava geografsku rasprostranjenost BRIKS-a i njihovu prisutnost na svetskoj mapi.
• 41,5% globalne populacije: Sa preko 3,25 milijardi ljudi, BRIKS čini skoro polovinu svetske populacije, što dodatno potvrđuje njihov demografski značaj.
• Ukupan BDP od oko 26 triliona dolara: Ekonomski output BRIKS-a je zaista impresivan, sa BDP-om koji predstavlja značajan deo svetske ekonomske aktivnosti.
• 25% ukupnog svetskog ekonomskog autputa: Ovaj podatak pokazuje da BRIKS ne samo da predstavlja veliki deo svetske ekonomije, već i da igra ključnu ulogu u globalnom ekonomskom rastu.
• 4,5 triliona dolara u ukupnim deviznim rezervama (do 2018. godine): Ovo potvrđuje finansijsku stabilnost i snagu BRIKS-a na međunarodnom finansijskom tržištu.

Razvoj BRIKS-a: Put Ka Međunarodnom Ekonomskom Uticaju

Od svog osnivanja, BRIKS je pretrpeo značajne promene i proširenja, odražavajući njegovu sve veću ulogu u globalnoj ekonomiji i političkoj areni. Evo nekih ključnih trenutaka u evoluciji ovog bloka:

• 2011. godina: Ova godina je bila prekretnica kada je Kina pozvala Južnu Afriku da se pridruži BRIKS-u, čime je akronim postao BRIKS. U isto vreme, osnovan je i BRIKS Forum, platforma za dijalog i saradnju između članica.
• 2012. godina: BRIKS je prepoznao potrebu za jačanjem telekomunikacionih veza među članicama i drugim zemljama u razvoju. Ovaj cilj je postignut kroz inicijativu BRICS kabla, optičkog komunikacionog kabla koji je trebao smanjiti zavisnost od zapadnjačkih telekomunikacionih sistema.
• Takođe, iste godine, članice BRIKS-a su prepoznale potrebu za reformom međunarodnih finansijskih institucija. Ponudile su značajnu investiciju Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) pod određenim uslovima. Nakon neuspelog pokušaja reforme MMF-a, odlučeno je da se osnuje Nova razvojna banka, poznata kao BRIKS banka.
• 2014. godina: Ovde je BRIKS ostvario jedan od svojih najznačajnijih uspeha – osnivanje Nove razvojne banke. S početnim kapitalom od 100 milijardi dolara, ova banka je usmerena na podršku infrastrukturnim i održivim razvojnim projektima u zemljama članicama.
• Aktuelnost: Dok Nova razvojna banka pokazuje impresivan rast i doprinos razvoju, treba napomenuti da je još uvek u senci institucija poput Svetske banke. Sa 189 članica, Svetska banka ima značajno veći domet i resurse. Pored toga, BRIKS ostaje fleksibilna organizacija, čije se najznačajnije odluke često donose na godišnjim sastancima, uz naglasak na konkretne projekte i inicijative.

Uzimajući sve ovo u obzir, BRIKS ostaje ključni akter u globalnoj areni, s potencijalom za dalji rast i uticaj.

Zajednička Valuta BRIKS-a: Realnost ili Utopija?

Ideja o stvaranju zajedničke valute za BRIKS države nije nova i predstavlja logičan korak ka jačanju ekonomske integracije ovog bloka. Ipak, dok neke članice izražavaju otvorenost prema ovom predlogu, druge su skeptične, čineći realizaciju ovog plana izazovnom.

• Kreiranje Zajedničke Valute podržane Zlatom: Ovaj pristup, koji je predložen od strane predsednika Brazila, Lule de Silve, podseća na formiranje evra. Međutim, bez jasne podrške svih članica, ovaj predlog ostaje samo teorijski koncept.
• Korišćenje Kineskog Juana: S obzirom na ekonomsku moć Kine, juan bi bio logičan izbor za dominantnu trgovinsku valutu unutar BRIKS-a. Međutim, politički odnosi i rivaliteti između članica, posebno između Kine i Indije, predstavljaju prepreku za ovakav dogovor.
• Korišćenje Nacionalnih Valuta: Ovaj pristup, iako izvodljiv, može doneti određene izazove, kao što je nedavni primer trgovine između Rusije i Indije. Pitanja vezana za konverziju i očuvanje vrednosti nacionalnih valuta mogu predstavljati prepreku za ovakav model.

U svetlu ovih izazova, BRIKS bi mogao da se fokusira na jačanje trgovinskih veza i ekonomske saradnje kroz druge mehanizme, poput jačanja bankarske saradnje ili olakšavanja trgovinskih prepreka, umesto da se fokusira na stvaranje zajedničke valute. U svakom slučaju, pitanje o zajedničkoj valuti za BRIKS ostaje otvoreno i predstavlja predmet daljih pregovora i analiza. Dok ne bude jasnog konsenzusa među članicama, ova ideja će ostati u sferi spekulacija.

De-Dolarizacija u BRIKS zemljama

De-dolarizacija u BRIKS zemljama predstavlja značajan trend koji odražava napore ovih država da smanje svoju zavisnost od američkog dolara u međunarodnoj trgovini. Evo analize situacije u Rusiji, Kini, Brazilu i Indiji: Rusija je ostvarila značajan napredak u de-dolarizaciji svoje trgovine, posebno u kontekstu sankcija koje je nametnuo Zapad. Smanjenje udela dolara i evra u uvozu, sa 67,3% na 35,9%, pokazuje odlučnost Rusije da diverzifikuje svoje valutne rezerve i smanji ekonomske veze sa zapadnim valutama. Korišćenje drugih valuta, poput rublje, juana, dirhama i egipatskih funti, ilustruje raznolikost ruskih transakcija. Kina aktivno promoviše de-dolarizaciju i širenje upotrebe juana u međunarodnoj trgovini. Povećanje udela juana u međunarodnim transakcijama, kao i postizanje dogovora sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o plaćanju tečnog prirodnog gasa u juanima, jasno ukazuje na napore Kine da smanji dominaciju dolara. Smanjenje deviznih rezervi u dolarima i postavljanje juana kao ključne trgovinske valute za BRIKS zemlje reflektuje strateški pristup Kine u globalnoj ekonomiji. Brazil, sa sve većim udelom juana u svojim deviznim rezervama, pokazuje spremnost da diverzifikuje svoje valutne poslove. Ideja o stvaranju zajedničke BRIKS valute, kao i inicijativa za stvaranjem zajedničke valute sa Argentinom, ukazuju na težnje predsednika Lule da izbegne dolar u međunarodnoj trgovini. Brazil želi ojačati svoju valutu i doprineti smanjenju zavisnosti od dolara u regionu. Indija ostaje oprezna prema mnogim BRIKS inicijativama, ali ima motivaciju da smanji svoju zavisnost od dolara. Pregovori sa Rusijom o izmirenju trgovine u indijskim rupijama i generalna ambicija Indije da ojača svoju valutu pokazuju njen interes za de-dolarizaciju. Indija želi očuvati dobre odnose sa zapadnim partnerima, ali istovremeno traži načine za jačanje svoje pozicije u globalnoj ekonomiji. De-dolarizacija u BRIKS zemljama je kompleksan proces koji odražava geopolitičke, ekonomske i trgovinske izazove. Naporima ovih zemalja da razvijaju alternative dolaru pridružuje se šira globalna tendencija diversifikacije i jačanja drugih valuta u međunarodnoj trgovini.

Zajedničke karakteristike zemalja BRIKS-a:

1. Velike ekonomije: Sve zemlje BRIKS-a imaju značajne ekonomske resurse i tržišta.
2. Rast i razvoj: Svaka zemlja BRIKS-a je doživela značajan ekonomski rast u poslednjim decenijama.
3. Pozicija na globalnoj sceni: BRIKS se često vidi kao alternativa ili komplementarni međunarodni sistem postojećim zapadnim strukturama.
4. Diverzifikacija trgovine i valuta: Zemlje BRIKS-a teže diversifikaciji svojih ekonomskih veza, uključujući i smanjenje zavisnosti od američkog dolara.

Razlike i izazovi:

1. Geopolitički interesi: Dok Kina želi da koristi BRIKS kao platformu za proširenje svog globalnog uticaja, Indija ima svoje interese i ponekad se sukobljava s kineskim aspiracijama.
2. Odnos prema Zapadu: Dok Rusija vidi BRIKS kao sredstvo za konfrontaciju sa Zapadom, druge članice, poput Brazila i Južne Afrike, teže izbalansiranijim odnosima i saradnji.
3. Regionalni sukobi i rivalstva: Postoje regionalni sukobi i rivalstva koji mogu komplikovati koordinaciju unutar BRIKS-a. Na primer, dugogodišnji granični spor između Indije i Kine.

BRIKS je kompleksna organizacija sa različitim interesima i perspektivama. Dok postoje zajednički ciljevi i izazovi, svaka zemlja ima svoje nacionalne prioritete i strategije. Ključni izazov za BRIKS je održavanje ravnoteže između nacionalnih interesa i kolektivnih aspiracija, kako bi se osigurala koherentna i efikasna saradnja unutar ovog bloka.

Zašto 40 Zemalja želi da se pridruži BRIKS-u?

Pridruživanje novih članica BRIKS-u predstavlja složen proces koji zahteva pažljivo razmatranje i pregovaranje među postojećim članicama. Dok postoji interesovanje od strane nekoliko zemalja, odluka o proširenju će zavisiti od više faktora, uključujući ekonomske, političke i strateške interese, kao i unutrašnje dinamike i spremnost postojećih članica da prihvate nove partnere.

Potencijalne prednosti proširenja:

1. Povećanje uticaja i resursa: Novim članicama se može pružiti platforma za jačanje njihove globalne pozicije i resursa kroz saradnju sa BRIKS-om.
2. Diversifikacija interesa: Proširenje može omogućiti BRIKS-u da postane reprezentativniji i raznolikiji, odražavajući širi spektar regionalnih i globalnih interesa.

Izazovi i razmatranja:

1. Kompleksnost unutrašnjih odnosa: Kao što je napomenuto, postoji zabrinutost da bi pridruživanje novih članica moglo da komplikuje unutrašnje dinamike i odlučivanje unutar BRIKS-a.
2. Strateški i geopolitički faktori: Odluka o pridruživanju zemalja kao što su Iran može podići pitanja o strateškim i geopolitičkim implikacijama za postojeće članice, posebno u kontekstu međunarodnih odnosa i regionalnih dinamika.
3. Proces pridruživanja: Postupak pridruživanja može biti složen i zahtevaće odobrenje svih postojećih članica, što može predstavljati dodatni izazov u pregovorima.

Zaključak:

Zemlje BRIKS-a, koje predstavljaju značajne ekonomske i geopolitičke sile u svetu, nastavljaju da oblikuju i transformišu globalnu političku scenu. I dok svaka od ovih zemalja ima svoje specifične interese i prioritete, grupa ostaje ključni akter u pokušajima preoblikovanja međunarodnog poretka i suprotstavljanju nekim tradicionalnim zapadnim dominacijama. Pridruživanje novih zemalja grupi BRIKS potencijalno može dalje ojačati njen uticaj i doprineti promenama na globalnoj sceni, mada je pitanje kako će ove promene uticati na unutrašnju dinamiku i koheziju same grupe.

Novosti