18 Oct JEDNOSTAVAN I POUZDAN NAČIN DA SAČUVATE VREDNOST SVOJE UŠTEĐEVINE
Posted at 17:53h
in Novosti
Ugledni svetski stručnjaci za globalne finansije, ekonomski analitičari i savetnici, upozoravaju da je kolaps
međunarodnog monetarnog sistema neizbežan i da će žrtve biti obični građani širom sveta. Kako ste se vi obezbedili za nadolazeći monetarni megacunami?
Tržišta kapitala su kompleksni sistemi a dobijanje jasnije slike na inače već zamagljena finansijska dešavanja u svetu u kojem živimo može da pomogne običnom čoveku da bolje sagleda rizike i moguće posledice koje nam donose opasne globalne monetarne igre.
Na osnovu kojih tržišnih pokazatelja osmisliti najbolju strategiju i doneti odluku o najboljem smeru zaštite i očuvanja vrednosti svoje teško stečene ušteđevine? Evo samo nekoliko znakova upozorenja o putanji kojom se kreće ekonomija danas. Oni nas upućuju na oprez kako ne bismo sebi dozvolili da nam ušteđevina “ispari”.
INFLACIJA: Nevidljivi razarač ušteđevina, kapitala i privrednog rasta
Inflacija uglavnom kreće neprimetno i napravi uporište pre nego što je iko prepozna. Tek kasnije se shvati da su upravo oni koji su vodili proinflacijsku ekonomsku politiku prigrabili bogatstvo a običan čovek ostao sa devalviranim ušteđevinama i penzijama. Inflacija, do skoro kontrolisana od strane Federalnih rezervi i Evropske centralne banke kretala se oko 3% na godišnjem nivou što je i bio cilj proinflacijske politike koju oni vode. Da je ostalo tako, prostom računicom dolazimo do zaključka da dugoročno gledano na primer za 10 godina običan čovek izgubi 30% svoje ušteđevine ako je čuva u valuti poput dolara ili evra i to bilo da ih čuva kao slobodna sredstva na računu banke ili slamarici. Ako ušteđevinu oroči, bolni gubitak od 30% može samo neznatno da ublaži.
Mnogo veća pretnja od kontolisane proinflacijske politike Fed-a i ECB je bilo “upumpavanje” odštampanog novca bez pokrića, preko 200.000. milijardi dolara i 150.000 milijardi evra, u svetski finasijski krvotok od 2008. godine do početka pandemije. To pokreće drugi talas ekonomske krize a tokom pandemije prethodni iznos se triplira uvođenjem populističkih, ekonomski neopravdanih mera poput “helicopter money” i sl. Iz pandemije svet ulazi u ukrajinsku krizu koja povlači niz novih kriza a rezultat je da sada imamo eksponencijalni rast štampanja dolara i evra a to je model koji vodi ka hiperinflaciji i svome krahu. To može da podrazumeva nemire, povratak zlatu ili haos, ili sve troje. Kolaps dolara i evra i međunarodnog monetarnog sistema je potpuno predvidiv. Vrtlog koji nam predstoji preživeće samo one nacije i pojedincikoji se danas budu obezbedili – upozoravaju ugledni svetski ekonomski stručnjaci.
ZLATO ČUVAR VREDNOSTI
Zbog novonastalih okolnosti i velikih rizika, Centralne banke država širom sveta danas se snabdevaju zlatom i to brzinom koja do sada nije zabeležena. Jagma za zlatom na koju najbolje ukazuju programi pribavljanja zlata centralnih banaka Kine i Rusije, manifestuje se i u urgentosti kojom centralne banke pokušavaju da vrate svoje zlato iz stranih trezora u sefove sopstvenih država.
Ugledajući se na aktivnosti svojih centralnih banaka, zlato danas pribavljaju i kompanije, investitori, srednja i mala preduzeća. Oni na taj način obezbeđuju sebi dugoročnu likvidnost i zaštitu kapitala. Njihova strategija opstanka je držanje fizičkog zlata u svojim imovinskim portfeljima. Svi oni naporno rade, investiraju i stiču novac ali bogatstvo čuvaju u zlatu. To je bezgrešna strategija koja deluje pet hiljada godina.
Šta čini običan čovek sa početka teksta za koga je pripremljen jeziv scenario u kome će štednja u formi bankarskih depozita, penzionih fondova, raznih investicionih jedinica, jednom rečju ušteđevina i investicije svake vrste izražene u papirima, u ogromnoj meri jednostavno biti zbrisana i to isključivo zbog hiperinflacije koja će nastati zbog devalvacije dolara i evra u odnosu na zlato?