INFLACIJA I NJENO PRAVO LICE

Šta nije inflacija?

Definicija Evropske centralne banke: Na sajtu Evropske centralne banke (ECB) možemo naći definiciju inflacije koja se fokusira na opšte povećanje cena robe i usluga. Ova definicija, međutim, ne obuhvata uzrok inflacije, što stvara prostor za nedoumice. Terminološka konfuzija: Ekonomista Ludvig fon Mizes ukazuje na problem terminologije u vezi sa inflacijom. Mnogi ljudi danas koriste termin “inflacija” da označe rast cena, a ne uzrok tog rasta. Ova konfuzija može otežati adekvatno razumevanje i upravljanje inflacijom.

Posledice inflacije

Uticaj na ekonomiju: Inflacija može imati dubok uticaj na ekonomiju, individualne finansije i poslovne odluke. Visoka inflacija može smanjiti kupovnu moć građana, dok niska inflacija može stvoriti prividnu stabilnost. Stvarni primeri: Na primer, inflacija je u prošlosti izazvala ekonomske krize u mnogim zemljama. Razmatranje ovih slučajeva može pomoći u razumevanju širokog spektra uticaja inflacije. Razumevanje inflacije i njenih posledica ključno je za sve koji žele donositi informisane ekonomske odluke. U današnjem ekonomskom okruženju, važno je kontinuirano pratiti inflacione trendove i prilagoditi strategije kako bi se efikasno upravljalo rizicima inflacije.

Inflacija u praksi

Od 2000. godine do danas, novčana masa u evrozoni povećala se sa 4 na 14 triliona evra. U istom periodu, indeks potrošačkih cena, koji formalno meri inflaciju, raste za 47%. Razlog tome je što ovaj indeks, kao statistička prosečna vrednost, ne odražava realan rast cena. Ipak, uzročno-posledična veza između štampanja novca i povećanja cena je jasna. Slična situacija je i u SAD-u, gde se više od jednog veka sprovodi politika koja dovodi do inflacije. Razlika je što SAD ima više istorijskih podataka koji pokazuju kako rast novčane mase (tj. inflacija) smanjuje kupovnu moć dolara. Interesantno je da bi, da je dolar ostao na zlatnom standardu i da američka centralna banka nije konstantno povećavala novčanu masu, cene u SAD-u bile niže. Ako se uzmu podaci o kupovnoj moći dolara, vidi se da je od 1970. godine devalvirao za više od 86%. U istom periodu, cena zlata porasla je za čak 4693,5%. Drugim rečima, da je SAD bila na zlatnom standardu, njeni građani bi imali rastuću kupovnu moć, a ne njeno smanjenje. Još jedna istorijska činjenica je važna. Često se misli da su sedamdesetih godina cene nafte naglo porasle. Međutim, u tom periodu cena nafte nije porasla, već je dolar, s obzirom da nije bio vezan za zlato, izgubio na vrednosti. Da je zlato bilo osnova valute, cena nafte tokom poslednjih pet decenija bila bi stabilna, čak bi možda i padala. Ova činjenica važi i za hranu i druge proizvode.

Posledice rastuće inflacije

Najuočljivija posledica inflacije je rast cena potrošačkih proizvoda. Međutim, ovaj rast cena ne nastupa odmah. Ako centralna banka, na primer, poveća novčanu masu za 20%, to ne znači da će cene odmah porasti za isti iznos. Zbog ovog vremenskog odmaka, iako je novčana masa znatno povećana od početka 2020. godine, stvarni rast cena u Evropi i SAD-u postao je vidljiv tek 2021. godine.

Inflacija i preraspodela

Jedna od ključnih karakteristika inflacije je nejednakost u pogledu toga ko je pogođen njenim posledicama. Kada se novac prvo uvodi u ekonomski sistem, oni koji ga prvi primaju imaju veću mogućnost da ga potroše pre nego što se povećaju cene. To znači da u početku neki imaju koristi od veće kupovne moći pre nego što se inflacijski efekti potpuno manifestuju. Mnogi ekonomisti, uključujući i Mareja Rotbarda u njegovoj knjizi „Čovek, ekonomija i država“, naglasili su da inflacija predstavlja proces preraspodele bogatstva. U ovom procesu, oni koji su u poziciji da prve primaju novac i oni koji prodaju proizvode i usluge često imaju koristi. Sa druge strane, ljudi sa fiksnim primanjima, poput zaposlenih sa fiksnim platama, penzionera i korisnika socijalnih naknada, često gube u ovom procesu. Ovo često stvara paradoks u percepciji inflacije. Dok neki vide korist od privremenog povećanja kupovne moći, većina stanovništva na duge staze gubi zbog gubitka vrednosti njihove ušteđevine i fiksnih primanja. Da bismo bolje razumeli inflaciju i njene posledice, važno je prepoznati ovu preraspodelu bogatstva i razumeti kako različite grupe stanovništva mogu biti različito pogođene ovim ekonomskim fenomenom. Kantijonov efekat Tako dolazimo i do onoga što se u ekonomiji naziva Kantijonov efekat. On glasi da cene robe i usluga ne rastu ravnomerno. Umesto toga neke rastu mnogo više od drugih. Šta će više poskupeti zavisi od toga za šta se troši novostvoreni novac. Kantijonov efekat predstavlja pojavu u ekonomiji gde inflacija ne utiče jednako na sve proizvode i usluge na tržištu. Umesto da sve cene rastu proporcionalno, neki proizvodi ili usluge mogu doživeti značajno veći rast cena u odnosu na druge. Ovaj efekat je posebno izražen u kontekstu inflacije jer je direktno povezan sa načinom na koji se novac uvodi i troši u ekonomiji. Kada se novac prvo doda u ekonomski sistem, ne postoji trenutna ravnoteža u potražnji i ponudi za svim proizvodima i uslugama. Zbog toga neki sektori ili industrije mogu doživeti nagli rast cena pre drugih. Na primer, ako se veći deo novca usmeri u sektor nekretnina ili akcija na berzi, to može dovesti do značajnog rasta cena u tim sektorima, dok bi drugi sektori, kao što su proizvodi osnovne potrošnje, možda doživeli manji rast cena ili čak smanjenje. Razumevanje Kantijonovog efekta je ključno za ekonomske analitičare i političare, jer pomaže u predviđanju kako će se inflacija manifestovati u različitim sektorima ekonomije i ko će najviše osetiti njen uticaj.

Inflacija, potrošnja i poremećaji u ekonomiji

Visok tempo inflacije ima značajan uticaj na potrošnju i može izazvati poremećaje u ekonomiji. Kada inflacija raste brzo, ljudi su podstaknuti da troše više sada umesto da štede za budućnost. Razlog za to je strah da će njihov novac izgubiti vrednost tokom vremena, pa stoga preferiraju trošenje sadašnjih sredstava. Ovaj trend potrošnje može dovesti do ozbiljnih poremećaja u ekonomiji, jer se određeni sektori ili industrije mogu naduvati, stvarajući “balon”, dok drugi sektori trpe nedostatak resursa. Na kraju, ovi baloni mogu pucati, što dovodi do pada cena i bankrota kompanija koje su preterano investirale u te sektore. Primer takvog poremećaja može se videti na tržištu nekretnina, gde su cene stanova i investicije u građevinskom sektoru naglo porasle pod uticajem inflacije i niskih kamatnih stopa. Kada je balon pukao, došlo je do pada cena nekretnina i finansijskih problema za mnoge kompanije. Inflacija takođe može podrivati održivi razvoj ekonomije, stvarajući cikluse buma i recesija. Suprotno, period Velike deflacije u SAD-u između 1870. i 1890. godine, karakterisan padom cena, pokazuje da ekonomija može imati brz prirodni rast i bez visokog inflacionog pritiska. Ovo razdoblje je donelo značajan ekonomski napredak, a dohodak po glavi stanovnika se udvostručio.

Inflacija i štednja

Inflacija može imati značajan uticaj na štednju i kapitalne investicije, što može imati dugoročne negativne posledice za ekonomski razvoj. Kada ljudi troše više u sadašnjem trenutku i ne štede, to smanjuje dostupnost kapitala za investicije u budućnosti. Kapital je ključan za rast proizvodnje i razvoj novih tehnologija, ali inflacija i smanjenje štednje mogu ograničiti pristup ovom resursu. Iako inflacija može pružiti privremeni “stimulans” za ekonomiju tako što podstiče potrošnju, dugoročno smanjenje štednje može smanjiti kapitalne investicije i ograničiti rast proizvodnog sektora. Ove posledice su posebno teške za kompanije koje su zavisne od priliva kapitala, što često uključuje sektore visoke tehnologije, proizvodnje i razvoja. Kada je manje kapitala dostupno za ove sektore, to može usporiti inovacije, razvoj i rast, stavljajući budući ekonomski razvoj pod dvostruki udar inflacije i smanjenja štednje. Zaključno, štampanje novca često vodi inflaciji, a inflacija može imati širok spektar negativnih posledica. Devalvacija novca i štednje osiromašuje pojedince koji drže ove resurse, dok preraspodela sredstava sa onih sa fiksnim primanjima prema onima koji su povezani sa institucijama koje obaraju vrednost novca može dodatno pojačati socijalne i ekonomske nejednakosti. Osim toga, poremećaj u ekonomiji i smanjenje potencijalnog rasta u budućnosti mogu dugoročno oslabiti ekonomsku stabilnost i prosperitet. U današnjem okruženju niskih kamatnih stopa, inflacija postaje posebno problematična, jer kombinuje smanjenje vrednosti novca sa ograničenim mogućnostima za štednju i investicije. To može stvoriti začarani krug u kojem ekonomija postaje ranjiva na cikluse inflacije i smanjenja rasta, otežavajući održivi ekonomski razvoj.

Novosti