VOLTER
647
post-template-default,single,single-post,postid-647,single-format-standard,bridge-core-1.0.5,ajax_fade,page_not_loaded,,qode_grid_1300,footer_responsive_adv,hide_top_bar_on_mobile_header,qode-theme-ver-18.1,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.0.2,vc_responsive
 

VOLTER

VOLTER

Fransoa Mari Arue (1694.-1778.), poznat pod književnim pseudonimom Volter, bio je francuski filozof, književnik i istoričar.

Volterovo obimno životno delo učinilo ga je jednim od najpoznatijih francuskih književnika XVIII veka. Kao svestran i plodan pisac, nesumnjivo je ostavio veliki doprinos svetskoj baštini.

Međutim, ono što je manje poznato u njegovoj biografiji je njegova odlična upućenost u ekonomske prilike, visoka stručnost i poznavanje finansijskih tokova. Kao vešt manipulator novcem i prijatelj uticajnih finansijera, uspeo je da sakupi bogatstvo od čije rente je živeo. Materijalno bogatstvo za njega je bila garancija slobode i nezavisnosti.

Kao rado viđen gost, često je boravio na dvorovima vladara, gde je osim luksuza i banketa, koje je voleo, uživao i u učenim konverzacijama sa najuticajnijim ličnostima toga vremena.

Dakle, sa kojeg izvora Volter donosi genijalni citat o papirnom novcu i njegovoj suštini?

Sigurno motivisan iz bliskog životnog okruženja on jednim delom crpi svoju misao sa samog izvora važnih informacija (prisetimo se izreke da je informacija o novcu vrednija od samoga novca), dok drugim delom on svoju inspiraciju nalazi u svome duboko unutrašnjem izvoru informacija. To je onaj isti izvor sa kojeg su mnogi drugi umetnici crpeli inspiraciju za svoja dela kojima su predvideli budućnost a time i menjali svet.

Gore navedeni citat možda nije promenio svet, možda će početi da ga menja upravo sada dok pišemo ovaj tekst, ali zasigurno potvrđuje istorijski kontinuitet papirnog novca.

Naime, od približno 800 papirnih valuta koje su postojale kroz istoriju, do danas ih je preživelo 177. Prosečan “životni vek” propale papirne valute bio je samo 17 godina a prosečna “starost” trenutno važećih valuta je 37 godina. Obzirom da je većina propalih valuta uništena hiperinflacijom ili političkim odlukama proglašene nevažećim, svi oni koji su posedovali takve valute izgubili su svu imovinu koju su u njima imali.

Važna informacija da su u poslednjih nekoliko decenija sve države na svetu napustile vezivanje svoje valute za zlato i da danas ni jedna valuta na svetu nema pokriće u zlatu, šalje nam snažnu poruku da se približilo vreme kada se treba duboko zapitati šta ćemo konkretno učiniti kako bismo sačuvali vrednost imovine iskazane u papirnom novcu?